Coffee Štreberi 101: 7 osnovnih činjenica o malom smeđem zrnu koje bi svi pravi coffee štreberi trebali da znaju

Ako ste osoba koja ne samo da pije kafu, već voli da filozofira i opsesivno čita nerazumljive  knjige na temu kafe - nadamo se da ćete se ovde osećati kao kod kuće dok upijate činjenice o muzi svog života, da ćete naučiti nekoliko novih stvari, a možda ćemo vas inspirisati i da u nekom trenutku napišite dugačak tekst na društvenim mrežama o svom štreberskom znanju.

U ovom članku smo izdvojili 7 osnovnih činjenica o smeđem zrnu (ako je to čak i njegovo PRAVO ime - pogledajte činjenicu broj 1) koje bi svaki coffee štreber trebao da zna.

1. Zrna kafe zapravo nisu zrna

Da, to je istina. “Zrno” kafe je zapravo seme koje se nalazi unutar bobica koje rastu na biljci Coffea. Neverovatno, zar ne?

Ako posadite zrno zelene kafe (mislimo na sirovo zrno koje nije obrađeno) u odgovarajućim uslovima, ono će najverovatnije prerasti u potpuno novu biljku kafe.

2. Postoji otprilike 80 do 120 različitih vrsta biljaka kafe, ali samo 4 od njih se trenutno koriste za pravljenje pića koje svi volimo

Dve dominantne vrste kafe koje se koriste uključuju Coffea Arabica odnosno Kafa Arabica - koja čini oko 60 posto svetske proizvodnje - i Coffea Canephora, poznata i kao Robusta kafa.

Coffea Liberica (kafa Liberica) i Coffea Devevrei (kafa Ekcelsa) su dve druge vrste koje se uzgajaju u mnogo manjem obimu uglavnom zato što je potražnja za njima mala (uglavnom je to stvar ukusa, a ponekad i pitanje koliko je lako uzgajati je i sakupljati).

3.Tehnički gledano, kafa je voće

Da, znamo - sada zvučimo kao vaš super štreberski prijatelj koji na žurkama iznosi činjenice nasumično, ali što se tiče kafe, mi  zaista JESMO štreberi u pravom smislu te reči.

Kao što smo gore pomenuli, u činjenici broj 1, zrna kafe su semenke izvađene iz ljubičastog ili crvenog ploda (koje mogu da požute ili postanu narandžaste kako sazrevaju ) koje rastu na biljci kafe i, baš kao i obične trešnje, plod kafe je takozvano koštuničavo voće.

Dakle, sledeći put kada neko komentariše koliko kafe pijete, možete odgovoriti bezobraznom opaskom ukazujući da bar konzumirate dosta voća ... da, baš kao što bi uradio onaj super štreberski prijatelj na žurci. Naravno, ovde se šalimo - zapravo ne konzumirate voće iz kog nastaje zrno već seme.

4.   Kafa prolazi kroz DUGO putovanje koje se sastoji od mnogih faza prelaska semena do napitka u vašoj šoljici

Sve počinje sadnjom semena u velike bašte u zasenčenim rasadnicima. U zavisnosti od sorte, obično je potrebno 2 do 4 godine da biljka kafe donese plod, i tada se bere. Kada se kafa ubere, obrada počinje što je brže moguće kako bi se sprečilo kvarenje voća. Zatim se zrna osuše pre nego što se samelju i skine im se sloj osušene ljuske. Sledi sortiranje po veličini, pakovanje u džakove i izvoz.

Zatim, zrna obično prolaze kroz proces degustacije koji se naziva “kaping” (i ne, ovo nije zahvatanje zrna kafe kašikom) tokom kojeg se proverava kvalitet. Tada počinje transformacija zelene kafe prženjem. Zrna postaju kakva su nam svima dobro poznata - divno aromatična i smeđa. Zatim ih meljemo i kuvamo.

Sada kada znate koje sve faze obuhvata proces proizvodnje kafe, još više cenite ova mala zrna, zar ne?

5.  Ako ih volite kao što tvrdite, čuvajte vaša zrna na tamnom i hladnom mestu

Zvuči kao kontradiktorna stvar sa nečim što volite, ali ako želite da zadržite te veličanstvene mirise i ukuse koji ožive u procesu prženja, čuvajte zrna u ambalaži koja ih štiti od svetlosti i nepropusna je za vazduh. Njihovi najveći neprijatelji su svetlost, vlaga, toplota i kiseonik.

6.  Zrna kafe se najčešće obrađuju na tri načina

Prerada zrna - odvajanje ploda od semena odnosno zrna  jedan je od najvažnijih koraka u proizvodnji kafe i može imati dramatičan uticaj na arome krajnjeg proizvoda. Najčešće se to radi na tri načina, koje smo ukratko opisali u nastavku:

“Old school" suvi (prirodni) metod: ovo je stara škola i jednostavna metoda. Plodovi se rašire u tankom sloju na površini gde su izloženi suncu. Ovo je uobičajeno u regionima uzgoja kafe koji nemaju obilje vode.

Mokri metod: zrna se odvajaju od ploda kafe pomoću posebne mašine za odvajanje pulpe poznate kao “depulper”. Nakon što su zrna prošla kroz mašinu, stavljaju se u rezervoar za vodu gde se vrši fermentacija preostalih ostataka voća sa zrna.

Polusuvi prirodni (honey) metod: ovo je popularna metoda u Centralnoj Americi. Ovaj proces takođe uključuje mašinu depulper. Nakon što zrna prođu kroz mašinu, odlaze pravo u sušare ili na terase da se osuše. Ova metoda dovodi do određenog slatkog, sočnog i kiselog ukusa koji izlazi u šoljici a zahvaljujući preostalom “mesu” voća koje je ostalo na zrnu.

7.  Ukus koji zadržava zrno kafe nastaje uticajem različitih faktora koji se spajaju u veličanstvenoj harmoniji

Zrno kafe je savršen primer kako je majka priroda neverovatno talentovan stvaralac. Možda ovo zvuči kao otrcana fraza, ali je istina. U prirodi je potrebno uskladiti niz uslova da bi svako zrno poraslo i postalo ukusna kafa jednog dana.

Sve od raznolikosti biljke kafe, hemije tla, količine kiše i sunca, pa čak i nadmorske visine na kojoj kafa raste može uticati na ukus krajnjeg proizvoda. Po našem mišljenju, to je ono što čini kafu tako lepom i fascinantnom - to je nauka koju priroda sprovodi i ne dozvoljava da dve šarže kafe budi iste.